|
Kada je sve gotovo. Kako i šta odlučiti, a da se ne preokrene u njihovu korist? Zašto uopšte korist? Zar bi nešto moralo da ima korist? Zar meni treba korist? Šta je uopšte korist i čemu to služi? Da li je to samo materijalno, ili nešto drugo?
Kada idem na posao, kada idem na fakultet, kada imam ženu svog života, da li je to korist? KORIST JE ČISTILIŠTE EMOCIJA.
Emocije služe ljudima da se okoriste. Samnom je drugačije, meni emocije služe za vantelesnu oplodnju. O, kada bi mogao ljude puniti svojim emocijama, to bi za mene bila korist.
"Dobar dan, da li su gotovi rezultati za Mijatović Danijela", rekoh sebi u bradu. "Kako rekoste" bezlično me pogleda sestra sa druge strane šaltera. "Za Mijatović Danijela" podigoh skoro neprimetno ton. Medicinska sestra, tanka kao prut, uze nevoljno da pretresa bolnički registar sa rezultatima, poredanim po abecednom redu. Znao sam da mojih rezultata nema, iako sam u niskom startu na rupu u šalteru gledao listić po listić, pod brojem “M"... "Kako rekoste, Mijatović?", kao da ime nije bitno, značajno me pogleda. "A kada ste bili ovde?", nastavljala je sa proceduralnim pitanjima. Rekoh: "U petak ili ponedeljak ne znam tačno". U tom trenutku nisam razmišljao o rezultatima, jer sam postigao savršen stepen nerazmišljanja uopšte.
Uzela je registar sa datumima vadenja raznih briseva i ja sam pomislio: " Bože, ni ovde me nema, izgleda opet da me nema ".
Pronadjen sam u ponedeljak. "Aaaaaa, vi sigurno imate bakterije, doktorka je u Beogradu, sutra će vam biti gotovi rezultati", beše kraj trenutka pažnje posvećenog mi u ambulanti smederevske “Medicine rada”.
... najveći uticaj muzike na stil, ponašanje, oblačenje, kao i na ideologiju mladih nastaje 60-ih, najbitnijih godina kontrakulture.
Kao reakcija na tada preovladujuću kulturu industrijskog društva u dve narazvijenije zemlje SAD i Velikoj Britaniji javlja se kontrakultura oličena u tada dva, ipak bliska pokreta. Prvog, koji će nešto kasnije nastati - anarhistickog; koji ima obeležja nove levice i predstavlja izraz buntovnog, radikalno antisistemski orijentisanog pokreta; i drugog nešto kasnije nastalog - hipi, za razliku od prvog orijentisanog više na formu i lični izgled, čija se borba protiv sistema manifestovala u protivljenju preovladujućem načinu života srednje klase. Ovaj stil pored izuzetno duge kose, seksualne i psihodelične revolucije, naročito odslikavaju šarene cvetne boje - "flower-power generation".
Psihodelija je postojala, traje i postoji u skoro svim poznatim muzičkim pravcima od 60-ih pa sve do danas, kada najizrazitijeg obnavljača psihodelije 60-ih predstavljaju novi gitarski bendovi, koji su od 2003. g. definitivno vratili gitare u popularnu muziku. Najizrazitiji restauratori psihodelije 60-ih su “Black Rebel Motorcycle Club”; koje, ako želite da čujete kako bi danas zvučali “Jefferson Airplane”, “Grateful Dead” i ostali manje poznati predstavnici ovoga zvuka, morate obavezno nabaviti.
Psihodelična muzika, popularno psihodelija, nastaje u San Francisku, gradu u kome su se sva validna R&R dešavanja odvijala. Godina je 1965. želja za eksperimentisanjem i stvaranjem muzike koja će audio-vizuelno pratiti trip LSD-a, prouzrokovala je stvaranje psihodelik-roka. Njegovi prvoborci bili su “Byrds” i već pomenuti “Greatful Dead” i “Jefferson Airplane”.
Psihodelični rok bio je najžešći muzički pravac do tada. Karakterisala ga je muzika koja je predstavljala svojevrsnu metafizicku transcendenciju iznad čulnog, koja izoštrava čula i pojačava svest. Marti Balin iz Jefferson Airplane je jednom reporteru, želeći da definiše njihovu muziku govorio: "Bina je naš krevet, a publika je naša devojka"; "Mi se ne zabavljamo mi vodimo ljubav". Struktura muzike je bila lebdeća i nije imala čvrst niti melodljiv ritam.
Hedonizam, eskapizam i beskrajno uživanje u slobodnoj ljubavi i raznoraznim opijatima prelazi obale Atlantika i zaustavlja se u Britaniji gde dolazi do stvaranja psihodelične scene predvodjene svima dobro poznatim Pink Flojd. Medjutim, posle objavljivanja prvog albuma "Piper and gates of a down" Sid Baret napušta grupu i njihova iskrena psihodelija se gubi, Flojdi odlaze u progresivizam, a kasnije i u mondensku komercijalnost, koja ce se naročito ispoljiti na njihovom najpoznatijem albumu “Dark side of the moon” .
Ovaj pravac ne mimoilazi ni najpoznatiju liverpulsku četvorku "The Beatles". Prvog juna 1967. g. oni izdaju, po mnogima, najbolji album popularne muzike svih vremena "Sgt. Peper Lonely Hearts Club Band", na kojem preovladjuje psihodelična atmosfera. Najkontroverznija pesma na ovom albumu bila je "Lucy in the sky with diamond", čiji se naziv tumači kao skracenica za LSD. Početak njihove psihodelične faze vezuje se za dva prethodna albuma "Rubber soul" i "Revolver", a kraj sa “White album" iz 1968. g.
Krajem 60-ih psihodelija kao pravac polagano odumire i počinje njeno inkorporiranje u kasnije muzičke pravce.
80-ih za obnovu psihodelije naročito je značajan bend “Jesus And Mary Chain” i mančesterska scena 90-ih, zatim tehno, tačnije “trance”, koji takode, izmedu ostalog, potice i iz Mancestera. A kraj 90-ih i ove milenijumske godine obeležavaju novi gitarski bendovi – “Strokes”, “BRMC”, “White Stripes”, “Kings of Leon” i drugi manje poznati, nadolazeći bendovi.
|
